Šta je pol, a šta rod?

Izvor: S. Redžić, Polni moral mladih u rodnoj perspektivi

         
Polnost je biološko svojstvo ljudi. Novorodjence se proglašava muškim ili ženskim detetom obzirom na reproduktivne organe koje ima. Pol (seks) podrazumeva organske – fiziološke i anatomske razlike izmedju muškaraca i žena, koje su u funkciji njihovih reproduktivnih uloga, što znači: biološki funkcionalne razlike[1] (Milić: 2001: 13; Gidens: 2003: 117). Ali, s’ obzirom da je čovek i društveno (kulturno) biće, polnost ne dejstvuje samo, i u „čistom”, biološkom obliku, ni u porodici, ni u ljudskom rodu uopšte. Polnost se javlja kao „uvek preradjena, društveno i kulturno modelovana sa jedne strane ali i individualno interpretirana i usvojena od strane pojedinaca na bezbroj modifikovanih načina” (Milić: 2001: 132). Štaviše, Andjelka Milić primećuje da sam jezik, kao sredstvo označavanja, razlikuje značenja pola kao različitih kategorija: biološke (mužjaci i ženke, kao podela uloga u reproduktivnoj funkciji, vezana za ispoljavanje nagona), socijalne (muškarci i žene kao društvena bića) ili kulturne kategorije (koja predstavlja još šire poimanje polnosti: pridavanje odredjenih svojstava pripadnicima različitih polova, što podrazumeva ženstvenost, odnosno muževnost), ali i kao konkretnu sintezu ovih kategorija na nivou individuuma (njegovog polnog identiteta) (Milić: 2001: 131).

Dakle, na ovaj način shvaćeno, polne kategorije i praksa su rodno uobličeni. Rod[2] (gender) se može smatrati socio-kulturno izvedenim iz pola, dok je njegova prirodna odrednica, odnosno njen najkarakterističniji znak, seksualnost. Rod neutrališe i preobražava polni nagon u ogovarajuću socio-kulturnu kategoriju (Jovanović: 2001: 9). I dok u biološkom smislu pol označava organske (fiziološke) razlike, rod označava „društveno-kulturno uobličeni pojam polnosti u ljudskom društvu”, što znači da polnost percipiramo i konstruišemo kao članovi odredjene društvene zajednice (čiju smo kulturu interiorizovali), ali i kao individue – prema lilčnim afinitetima (Milić: 2001: 132). Zato u feminističkoj perspektivi termin „rod” označava društveno-istorijski karakter polnih razlika u ljudskom društvu. U svakom slučaju, „muško i žensko postoje kao pol i kao rod” (Jovanović: 2001: 9).

Takodje, Milić podseća da polnost shvaćena kao rod nije jednom zauveka data kategorija, već da se stalno menja, da se suštinska obležja polova stalno redefinišu u procesima ljudskih interakcija.  Ona izdvaja četiri osnovna elementa društvene determinacije pola prema autorki  Džoan Skot (Joan Scott; 1986 Gender: a useful category of Historical analyses, prema Milić: 2001: 133): kulturna simbolizacija polnosti (kulturne predstave o polnosti kroz istoriju), normativna konceptualizacija (definisanje polnih uloga i društvenih područja u kojima se javljaju), socijalno organizovanje polova (institucionalni okviri poput braka i porodice) i subjektivni identitet (identifikacija pojedinca sa polom).

Rod je bitna dimenzija identiteta ljudskog bića, možda i najbitnija, jer od zatvorenosti u granice pola zavise mnoge životne mogućnosti individue (konkretnije: ove granice odredjuju pristup pravima, resursima i mogućnostima). Rodni identitet nastaje, kao i ostali njegovi aspekti (ili dimenzije) „u interakciji izmedju organizma, individualne svesti i socijalne strukture” (Golubović: 1999). Rod se društveno kreira i reprodukuje u bezbroj svakodnevnih postupaka, pa ga sociolozi povezuju sa društveno konstruisanim pojmovima ženskosti i muškosti. On obuhvata društvene, psihičke i kulturne razlike izmedju muškaraca i žena (Gidens: 2003: 117). Pod njime podrazumevamo društvenu konstrukciju polnih identiteta - društvene razlike izmedju žena i muškaraca - a u sam pojam roda ulaze i polne razlike. Rod se temelji na ulogama i odnosima, naučenim kroz očekivanja i dopuštenja društvenih struktura i kulturnih normi: to je čitav sistem uloga i odnosa izmedju polova, determinisan političkim, ekonomskim, društvenim i kulturnim kontekstom. Rod čine identitetske odrednice, oblici ličnog izražavanja, društveni konstrukti u vidu uloga i normi (Stjepanović-Zaharijevski: 2010: 85-86). Maskulinitet i feminitet („muškost” i „ženskost”) kao društveno konstruisani identiteti muškarca i žene sardže razlike u ulogama, aktivnostima, načinima izražavanja, oblačenju, manirima – poput dve različite, suprotno polarizovane, društveno konstruisane rodne kulture (Levit N. prema Stjepanović-Zaharijevski: 2010: 85-86).  Stoga, čak i kada pojedinac misli i dela protiv ovih usvojenih podela i uloga, on to čini iz „vizure usvojenog rodnog obrasca” (Ivanov: 2009: 156).

Pojam roda ima i dva, za sociologiju bitna značenja, na čijem razlikovanju Andjelka Milić insistira: na deskriptivnom nivou, on označava opažene razlike izmedju polova i odnosi se na društvene odnose koji iz tog razlikovanja proističu, ali na nivou odnosa društvene nejednakosti, termin rod upućuje na kategoriju društvene moći, koja nije ravnomerno raspodeljena po kriterijumu roda. Ovakvo tumačenje „kazuje da se odnos polova u društvu ne može svesti prosto na perceptivnu razliku polnih odlika ili ponašajnih obrazaca, već je konstituisan u temeljima same društvenosti kroz odnose moći izmedju polova.” (Milić: 2001: 133)  Prirodne razlike postaju opravdanje za društvene nejednakosti. Tako se podela rada prema polu može smatrati (odnosno, može se naći „argument”) „prirodnom” (biološki determinisanom), kao i postojanje „muških” i „ženskih” sklonosti i veština, ili se muškarcima pripisuje delanje u javnoj sferi, a ženema se (sa argumentom da su „bliskije prirodi”) ostavlja privatna sfera; muškarac se smatra instrumentalnim, a žena ekspresivnom... I zaista, u praksi, ponašanje muškaraca i žena često potvrdjuje ovakva tumačenja. Ljudi nazivaju ženu koja se ponaša agresivno „muškaračom”/ „muškobanjastom”, a muškarca koji je nežan i brižan „ženskim petkom”/ „feminiziranim”.

Stoga, može se reći da je pol „nešto” što osoba ima, bez obzira na ponašanje, a rod postaje vidljiv tek kada se signalizira, ili kroz ponašanje  - „performed” (Segal: 2003: 5).

            U procesu identifikacije pojedinca sa polom (i rodom!) važnu ulogu igra socijalizacija, kao proces u kome individua stiče (uči), izmedju ostalog (ovde naglašeno i izdvojeno zbog teme rada) svest o svojoj polnosti, ponašanja primerena svom polu i prihvata identifikaciju sa svojim polnim statusom (Milić, 2001: 150).

---

[1] U Sociološkom rečniku se pol odredjuje kao složeni skup osobina i ponašanja ljudi, koja neposrdeno ili posredno proizilaze iz karektera reprodukcije ljudske vrste, a pri čemu je najvažnija osobina polna razlika, odnosno podela ljudi na dva pola – ženski i muški (Sociološki rečnik: 402).

[2] Termin „rod” je u ovakvom kontekstu prvi put upotrebio Džon Moni 1955.godine, preuzevši ga iz filozofije i lingvistike, u cilju sveobuhvatnijeg pčojma za opisivanje muškosti i ženskosti kod hermafrodita (Buloh: 2004: 82).