Bravo za Helen Miren: preotela važnu ulogu vojnog vodje kolegi

Izvor: Blic

Veoma je važno što Helen Miren, uprkos godinama, dokazuje ejdžistima da se vrednost ljudskog bića ne sme procenjivati prema starosti, a za nas još važnije to što je, izborivši se da uloga pukovnika bude dodeljena njoj, a ne muškarcu, pokazala da žene mogu da udju u javnu sferu i u njoj budu uspešne. Drugim rečima, njen film (a znamo koliko mediji utiču na održavanje stereotipa!) će dati primer žene koja u tradicionalno muškom svetu vojske zauzima mesto pukovnice (što znači da je uspešna, i da je pod njenom komandom mnogo muškaraca). Štaviše, ona se u filmu bori protiv jedne od najvećih pretnji Zapadnoj civilizaciji: terorizma. Izvod iz intervjua pokazuje da je glumica itetako svesna rodne dimenzije neravnopravnosti, kako u životu, tako i na filmu, kao i potrebe da joj se suprotstavimo. Njeni glumački kvaliteti i jaka ličnost služe joj na čast:

Pomera granice: Izborila se za ulogu namenjenu muškarcu, i savetuje koleginice da urade isto 

Britanska glumica Helen Miren, odavno je navikla publiku da ograničenja za nju ne postoje a činjenica da i u 70-oj godini života snima punom parom dovoljno govori u prilog njene odlučnosti da se penzioniše onda kada ona hoće.

Osim toga, Mirenova je nedavno još jednom pomerila granice kada je ubedila reditelja da, ulogu koju je namenio muškarcu, dodeli upravo njoj. Tako je glumica zaigrala u filmu "Pogled s neba", u kojem je dobila ulogu pukovnice koja je povela odlučnu borbu protiv terorista.

- Muškarci uvek prvi budu prvi izbor reditelja kada snimaju film o nekoj ozbiljnoj političkoj temi. Međutim, kada se snima scena na plaži, svi prvo pomisle na mlade i zgodne žene u bikiniju. Tim stvarima moramo stati na kraj - konstatovala je glumica.

- Budite uporne i idite na sve audicije za muške uloge - posavetovala je Mirenova mlađe koleginice i konstatovala da je važno ne odustati od ambicija.

 

O rodnim ulogama: "Kad žena nosi pantalone, a muškarac kecelju"

Rodna uloga je jedna od manifestacija rodnog identiteta, kroz ispunjavanje očekivanih obrazaca ponašanja u odredjenoj kulturi. Podrazumeva ponašanje koje odgovara rodu (Stoller: 2006: 56). To je skup očekivanja zajednice (podrazumevajuća, neupitna pravilima koja usvajamo kroz vaspitanje u porodici, na svim stepenima obrazovanja, kroz medije, kulturne sadržaje, unutar naučnih istraživanja...) o ponašanju ličnosti u odnosu na njihovu polnu pripadnost. Postoje modeli rodnih uloga. „Idealno-tipski modeli rodnih uloga koje većina članova posmatranog društva/kulture percipira kao najpoželjnije, i u odnosu na koje interpretira vlastito rodno iskustvo, nazivaju se hegemonim (muškim ili ženskim) rodnim ulogama.”: one predstavljaju „specifičnu konfiguraciju različitih rodnih performansa i praksi koje figuriraju kao najšire socijalno prihvaćen odgovor na konkretne (ekonomske, političke i socijalne) okolnosti unutar datog društva u odredjenom istorijskom trenutku.’’ (Jarić: 2006: 175-176)

Rodne uloge nam nisu odredjene biologijom, iako je bilo, i ima autora koji pokušavaju da nas u to ubede (na primer, sociolog Talkot Parsons sa njegovom teorijom o suprotnim i komplementarnim ulogama žene i muškarca u porodici - njena je ekspresivna, njegova instrumentalna, ili teoretičara polne podele rada, koji takodje vezuju ženinu ulogu za njenu biološku funkciju radjanja, pa smatraju da je "praktično" da joj je odredjena briga o članovima porodice koja joj prema tome "prirodno" pripada, poput antropologa Džordža Pitera Mardoka).

Feministkinje, pak, dokazuju da se rodne uloge se uče kroz proces socijalizacije, a ako su naučene, znači da nisu prirodjene.

Ali, na stranu teorijska postignuća feministkinja. Svi možemo da primetimo, poput sociološkinje Andjelke Milić, da muškarci polako ulaze u ulogu osobe koja takodje brine o deci, dok žene veoma brzo i lako izlaze iz vekovima nametanih uloga majke, supruge i domaćice koje su ih zatvarale u okvire doma i privatnog života. U procesu emancipacije, one se zapošlajavju, bave umetnošću, politikom... I ne retko zaradjuju više od muškarca sa kojim žive, ili su jednine koje donose zaradu. Onda dolazi do rotacije rodnih uloga, i ona tradicionalna očekivanja u odnosu na žene i muškarce moraju da se promene u praksi, iako su još uvek prisutna u svesti ljudi. Ovo nije bezbolan proces, ali je neminovan.

Prenosimo tekst iz Večernjih novosti.

Objavljen je kao lako štivo "na šarenim stranama" (koje su po pravilu namenjene ženama) i propraćen fotografijama koje prikazuju obrnute rodne uloge kao komične, zabavne i - prihvatljive. Predstavlja pokušaj novinarke i psihološkinje da daju neku vrstu obrazloženja za ovakvu situaciju i uputstvo za lakše prevazilaženje otpora u okruženju i samome sebi:

 

Ne tako davno, podrazumevalo se da muškarac odlazi na posao, a žena ostaje kod kuće, brine o deci i domaćinstvu. Zatim su žene uskočile na tržište rada plivajući paralelno sa svojim muževima, da bi poslednja decenija donela novi trend u kom pripadnice nežnijeg pola donose ulov, dok ih muškarci čekaju kod kuće sa varjačom.

Svaka treća Britanka glavni je finansijski provajder u porodici, što je porast od čak 80 procenata u poslednjih deceniju i po. U četvrtini američkih domaćinstava sa decom ispod 18 godina, glavni izvor prihoda dolazi od majki. Podaci za Srbiju ne postoje, ali utisak je da ni u našoj zemlji ova situacija više nije retkost. Razlika je možda jedino u tome što nije reč o ženama koje zarađuju toliko da mogu da izdržavaju celu porodicu, već je posredi splet okolnosti u kojima muškarac nema posao, pa one preuzimaju tu ulogu. Ovo je ogroman izazov za opstanak braka u zemlji u kojoj se, uprkos emancipaciji, i dalje očekuje da muškarac hrani porodicu. Dok je situacija privremena, odnos koliko-toliko funkcioniše. Ali, ako potraje, sredina, a ponekad i partnerka etiketiraće muškarca kao slabića, nesposobnjakovića i parazita. Sagovornica "Života plus", psiholog Željka Kurjački primećuje da ova situacija može da predstavlja ozbiljnu krizu za oba partnera, posebno ako se odnos ne zasniva na empatiji, razumevanju i poštovanju.

- Žena može da vidi sebe kao vredniju time što ima veća primanja, ali i kao manje vrednu jer je sa nekim ko nije dovoljno "muško". Muškarac koji veruje da njemu nije mesto u kući, da on mora da bude taj koji hrani porodicu i koji se "pita", zaista doživljava veliki udar na samopouzdanje. Postaje tužan, depresivan, povučen, neprijatan i grub zamišljajući šta ljudi koje poznaje misle i govore o njemu - kaže psiholog. 

Muškarac je tada u iskušenju da "vrati muškost" prevarom. Studija Univerziteta u Kornelu sprovedena među bračnim parovima starosti 18-28 godina pokazala je da muškarci koji su potpuno zavisni od ženine plate imaju pet puta veću verovatnoću da varaju nego muškarci koji zarađuju isto. Druge studije pokazale su da se u brakovima u kojima žene zarađuju više, muškarci češće suočavaju sa erektilnom disfunkcijom, anksioznošću i insomnijom.

- Teško je izboriti se sa porukama da je sramota da muškarac nema posao, da je žena koja više zarađuje gazda u kući. Mnogi muškarci zaista iskreno pate u tim situacijama jer su u svojim očima ono što su ih učili da muškarac nikad ne sme biti. Da bi to promenili, potrebno je da redefinišu značenje "muškosti" - ističe psiholog.

Nije to jednostavno, ali izgleda da se sa novom pojavom, očekivano ili ne, lakše nose muškarci. Istražujući ovu temu, autorka knjige "Bogatiji pol" Liza Mandi je upoznala muškarce uplašene zbog partnerki koje više zarađuju. Ali, većinom su žene imale problem sa obrnutim ulogama, vremenom gubeći poštovanje za partnera koji sedi kod kuće i ništa ne radi. I ne treba ih kriviti.

- Ukoliko muškarac nema posao, niti se bavi decom i kućnim poslovima, a pritom ispoljava bes i frustriranost zbog situacije u kojoj se nalazi, a žena radi i na poslu i kod kuće, postaje ljuta jer sagledava svoju poziciju kao nepoštenu. Tada su svađe neminovne - primećuje psiholog.

Ključ je u reciprocitetu, veruje autorka knjige "Žene hraniteljke" Suzan Dojl Moris ističući da su najsrećniji parovi u kojima oba partnera doprinose. Ako žena donosi novac, muškarac mora da joj pruži emotivnu podršku ili da vodi računa o domaćinstvu kako se niko ne bi osećao loše. 

- Muškarac koji je siguran u sebe i neopterećen stereotipnom muškom ulogom može otkriti da mu veoma prija da provodi vreme sa decom ili da iskreno uživa u kuvanju. Za mnoge žene, upravo takvi muškarci predstavljaju primer prave muškosti.

Slika nezainteresovanog, odsutnog oca i supruga koji najveći deo vremena provodi na putu, danas je veoma odbojna za mnoge dame - veruje Željka.

Čak i ako sami partneri nemaju ništa protiv obrnutih uloga, mala je šansa da će tako misliti i njihova okolina, pogotovo roditelji. A stavovi ljudi koji nam misle najbolje, ali su odrastali u drugom vremenu, mogu pokolebati i naša liberalna ubeđenja.

- Velika je verovatnoća da će roditelji imati mnogo rigidniji stav po ovom pitanju od mladih supružnika. Ako se mladi nisu emotivno razdvojili od svojih roditelja, njihovi stavovi i komentari imaće značajan uticaj.

Potrebno je da u svojoj glavi "obavimo razgovor" sa svojim ocem ili majkom. Da sagledamo njihovo vaspitanje i razumemo zbog čega razmišljaju na određeni način i veruju da je važno da i nas tako nauče. Ali, i da im kažemo kako se mi osećamo i da možda želimo drugačije - zaključuje psiholog. 

Da bismo pobegli od tradicionalnih uloga, potrebni su nam novi uzori, neko ko živi drugačije, a i dalje nam se dopada, ističe Željka Kurjački. - Kad je takvih primera više, veća je verovatnoća da ćemo i mi promeniti ili makar oslabiti svoj stav. Danas je to lakše nego ikada do sada. Kroz filmove i serije prikazuju se parovi koji su nam dragi i simpatični, a ne prate tradicionalne uloge da ona pazi na domaćinstvo, dok je on na poslu. Verovatno i u stvarnom životu poznajemo neke ljude koji žive slično, a dopadaju nam se - kaže psiholog. 

 

Ne idu na Svetsko prvenstvo samo zato što su žene

Izvori: Blic, 24 sata
Umesto da svetu damo primer rodne ravnopravnosti, pa i pozitivne diskriminacije, šaljući žensku reprezentaciju jedne, a mušku sledeće godine (na primer), uoči svetskog prvenstva u pikadu u Turskoj, naše predstavnice zbog odluke Pikado federacije Srbije nisu dobile šansu da se nadmeću: odlučeno je da samo muškarci odu na takmičenje, iako je i ženska ekipa ostvarila podjednako dobar učinak na kvalifikacionim turnirima.
- Mene je ovo lično pogodilo, želela sam da učestvujem na takmičenju da vidim kako je, da osetim tu atmosferu i upoznam svetske prvake ovog sporta, ali mi je to uskraćeno bez ikakvog logičnog objašnjenja. Nikako se ne slažem sa ovim i stvarno mi je krivo, ali ne mogu ništa da uradim, ja sam igrač i nemam pravo glasa u ovoj stvari. Postoje i ženski članovi upravnog odbora, ali ne žele da se pobune. U novembru idem na Open turnir u Pragu, znači mi i to, ali sam mnogo razočarana zbog toga što sam propustila takmičenje u Turskoj. Sledeće godine je svetsko u Japanu, ali  sam za to izgubila nadu. Ako nas nisu sada u Tursku poslali, tek u Japan neće, kaže naša reprezentativka Tamara Milić.
Sa druge strane, iz uprave Federacije kažu da nije bilo moguće obezbediti svima sredstva da odu na takmičenje i da se to dešava i u drugim zemljma.
  - Imamo godišnji budžet od 8.000 evra i to nije dovoljno kako bismo pokrili sve tokom sezone. Ne možemo poslati ženski tim, najviše zbog novca, ali jedan od razloga je i taj što druge zemlje često nastupaju samo sa muškim timom i mi pratimo njihov primer - kaže Vladimir Injac, predstavnik Federacije.