Da li je Grk Zorba ženomrzac?

Ne razumem se u balet i operu poput muzičara, ali volim da priuštim sebi takve oplemenjujuće doživljaje s’ vremena na vreme. Evo kakav utisak je na mene ostavilo izvodjenje baleta Grk Zorba u Sofijskoj operi.

                Zeplet prati prijateljstvo izmedju Grka (Zorbe) i Engleza koji doputuje u Grčku, kao i ljubavi izmedju zavodnika Zorbe sa kurtizanom i Engleza sa udovicom Grkinjom. Čini se da će ove ljubavi pobediti tradicinalni moral učmalog okruženja, prkoseći svojom snagom protivljenju meštana. Medjutim, od besne rulje stradaju obe žene. Udovicu ubijaju bukvalno, a madam simbolično, posle čega ona zaista i umire. Grku i Englezu, lišenima ljubavi na traumatičan, nasilan način, ostaje njihovo prijateljstvo. Oni, u početku nevoljno, započinju ples – sirtaki. Predajući se muzici i ritmičnom pokretu, njih dvojica, čini se, nalaze izlaz iz očajanja, ili možda prozivljavaju duboku tugu kroz ples.

U redu. To razumem. Medjutim, njihov ples postaje veseo, pa i euforičan. Oni kao da olako opraštaju meštanima njihov zločin. U sirtakiju im se pridružuju i ubice njihovih dragana. Muzika je sve veselija, podijum pun plesača! Šta je sada ovo? „Drevna“ mudrost udri brigu na veselje?

Zar život toliko malo znači? Zar se ljubav tako lako zaboravlja? Zar se zločin tako lako oprašta?  

Ili možda život žene znači malo? Tuga junaka za voljenim ženama je očigledno kratkoga daha. Zar su dve žene, pri tome jedna posrnula već ranije kao bivša prostitutka (nebitno što se promelila, zavolela, stekla status udate žene), a druga proživela transformaciju od čedne do grešne predajući se nepoželjnoj ljubavi sa strancem, razlog za očajanje? Izgleda da ne. Zašto žaliti za ženama? Pa, biće ih još! Junaci, muškarci, su zdravi, živi i živahni, to je važno, zar ne? Možda su njih dvojica naučili na težak način o životnoj mudrosti mirenja sa sudbinom Možda su ponovo stekli „slobodu“ skupo je plativši (pitam se samo, slobodu od čega, ili za šta?). Napravili su izlet koji u okruženju nije dobro prihvaćen, ali nisu stradala njih dvojica. Žene su stradale, kao nemoralne, dok oni ne snose nikave posledice, naprotiv, raduju se životu, verovatno orni za nova osvajanja ženskih srca. Dva ženska života, nasilno oduzeta u linču bivaju očas zaboravljena.

Tragedija se završava opštenarodnim veseljem, koje i publika veliča pljeskanjem u ritmu sirtakija. Baletani više puta plešu sirtaki na bis, publika je na nogama, ja izlazim i razmišljam o ovome što napisah. I pitam se usput zašto je bivša „madam“, jedna od  glavne dve junakinje, koja ima znatno više i zahtevnije deonice u baletu od predvodnika čopora u ubistvu mlade udovice, dobila manji aplauz od njega!? Dobro, ja sam laik. Možda je njeno izvodjenje bilo slabije od njegovog, iako se meni nije tako činilo...

Možda mi se samo učinilo i da je Grk Zorbas ženomrzac, iliti mizogin.